​Ове недеље је у нашем кабинету математике владала права детективска атмосфера! ️‍♂️ Отворили смо фестивал првом у низу радионица под називом „Метар-детективи: Мисија Златни штап“.
​Наше сјајне ученице одељења V-3 накратко су постале искусни „Чувари Метра“ и угостиле своје млађе другаре, прваке, у нашој математичкој лабораторији.
Кроз узбудљиву легенду, прваци су сазнали како су научници из Париза пре више од 200 година путовали од Северног пола до Екватора како би измерили нашу планету и створили савршену меру – МЕТАР.
Наши мали детективи успешно су савладали три велика изазова:
​ „Људски метар“ – вежбали су своје „око соколово“ и процењивали дужину рукама.
„Мерна стаза препрека“ – користећи златне штапове, мерили су мистериозне линије.
„Потрага за благом“ – истраживали су простор тражећи предмете дуже, краће или дугачке тачно један метар.
Мисија је завршена свечаном детективском заклетвом, након чега су сви учесници добили заслужене медаље!
Поносни смо на наше петакиње које су биле изврсни ментори и на прваке који су доказали да математика може бити права авантура! 

​Данас је у одељењу VI-3 одржан несвакидашњи угледни час који је спојио стих и науку. Наставнице Драгана Асановић (српски језик) и Андријана Станојевић (биологија) представиле су ученицима тему „Птице – епски мотив и карика у одрживости екосистема”.
Кроз ову занимљиву корелацију, шестаци су имали прилику да науче:
✨ Која је симболика сокола и гаврана у нашој народној епици;
✨ Фасцинантне биолошке чињенице о овим птицама које потврђују или демантују народно веровање;
✨ Како природа инспирише уметност, а како наука објашњава свет око нас.
Ученици су кроз дискусију и интеракцију показали како знање нема граница када се предмети међусобно преплићу.

У петак, 04.04.2025.године, у одељењу 8-1 одржан је угледни час на тему
„Градови Србије“. Час су осмислиле наставница географије Биљана Ристановић и
наставница информатике Ана Вујић.
Уз стечено знање из географије, информатике и биологије, као и
информатичку (дигиталну) подршку, ученици су на 3D карти Србије мапирали
градове уз адекватан сликовит приказ и информације о пореклу њихових назива.
Урађена је и друмска удаљеност између Ваљева и осталих српских градова.
Крај часа засладили смо посластицама из Војводине, Источне Србије и
околине Врања, које су направили сами учесници.

Некада су писма била једини начин комуницирања између особа које су далеко или оних које су имале било какву препреку за комуникацију „лицем у лице“. Писало се члановима уже и шире породице, великим и малим љубавима, пријатељима, пословним партнерима. Писма су била топла, миришљава, срцепарајућа, уздрхтала, поучна, али и хладна, непријатељска и разочаравајућа. Чекала су се са нестрпљењем. Доносио их је поштар на кућну адресу.

Писма су имала занимљиву садржину. У њима су се могла наћи дубока размишљања о животу, књижевности, филозофији и било којој другој теми. Такође, садржала су најемотивнија признања. У љубавним писмима могу се пронаћи деонице у којима се види интелектуални потенцијал особе која је написала писмо. Искрено, да ли бисте желели да добијате писма из којих ћете нешто научити и у којима ћете интелектуално расти?

Данас су шушкаву хартију, миришљаве странице, грациозне потезе пера и појаву дугоочекиваног поштара заменили рачунари, фонтови, тастатура, екрани и разни светлосни и звучни сигнали. Комуникација се успоставља преко електронске поште и СМС порука. Она је све краћа и штура јер се има све мање времена. У поштанском, невиртуелном, сандучету налазимо само рачуне и пропагандни материјал. Чињеница је да људи данас све ређе пишу писма. Другове из школе и фамилију тражимо преко друштвених мрежа, са родбином смо у контакту преко телефона, а и шта рећи у писму људима које срећемо често?

Ученици наше школе обележили су Светски дан писања писама тако што су направили коверте и једни другима писали разне поруке. Видели су како је изгледало када се погреши у писању и када грешка не може да се исправи једним кликом на тастатури или потезом на екрану. Такође, са великим нестрпљењем су чекали шта ће им написати другови из разреда, а са још већим отварали коверте и читали. Забавили су се и научили нешто ново.

Био је ово час након којег су ученици имали само једно питање:  “Хоћемо ли и следећи пут играти Kahoot!“.

Часу је присуствовала психолог школе и неколико наставника.

Дигитална биологија – зашто да не! Повремено