Светски дан писања писама обележава се 11. маја.
Некада су писма била једини начин комуницирања између особа које су далеко или оних које су имале било какву препреку за комуникацију „лицем у лице“. Писало се члановима уже и шире породице, великим и малим љубавима, пријатељима, пословним партнерима. Писма су била топла, миришљава, срцепарајућа, уздрхтала, поучна, али и хладна, непријатељска и разочаравајућа. Чекала су се са нестрпљењем. Доносио их је поштар на кућну адресу.
Писма су имала занимљиву садржину. У њима су се могла наћи дубока размишљања о животу, књижевности, филозофији и било којој другој теми. Такође, садржала су најемотивнија признања. У љубавним писмима могу се пронаћи деонице у којима се види интелектуални потенцијал особе која је написала писмо. Искрено, да ли бисте желели да добијате писма из којих ћете нешто научити и у којима ћете интелектуално расти?
Данас су шушкаву хартију, миришљаве странице, грациозне потезе пера и појаву дугоочекиваног поштара заменили рачунари, фонтови, тастатура, екрани и разни светлосни и звучни сигнали. Комуникација се успоставља преко електронске поште и СМС порука. Она је све краћа и штура јер се има све мање времена. У поштанском, невиртуелном, сандучету налазимо само рачуне и пропагандни материјал. Чињеница је да људи данас све ређе пишу писма. Другове из школе и фамилију тражимо преко друштвених мрежа, са родбином смо у контакту преко телефона, а и шта рећи у писму људима које срећемо често?
Ученици наше школе обележили су Светски дан писања писама тако што су направили коверте и једни другима писали разне поруке. Видели су како је изгледало када се погреши у писању и када грешка не може да се исправи једним кликом на тастатури или потезом на екрану. Такође, са великим нестрпљењем су чекали шта ће им написати другови из разреда, а са још већим отварали коверте и читали. Забавили су се и научили нешто ново.
