Продајни Васкршњи базар

by

Продајни Васкршњи базар….. дан који смо сви са нестрпљењем чекали. Наши креативни ђаци су продавали ускршње декорације и јаја. Куповали су ђаци, родитељи, наставници. И сви уживали. Од прикупљеног новца ученици млађих разреда ће  обновити спортске реквизите, а ученици старијих разреда обновити полигон за саобраћајну секцију.

 

 

Украшавање Васкршњих јаја

by

Данас је у нашој школи одржано фарбање и украшавање Васкршњих јаја. У овој акцији учествовали је око 250 ђака нижих разреда, који су разним техникама обојили и украсили неколико стотина васкршњих јаја. Ова акција је подржана од стране Канцеларије за верску наставу и свештенства храма Светог Георгија, као и чланова Светосавске омладинске заједнице који су својим малим другарима помагали у украшавању васкршњих јаја. Ђаци ће васкршња јаја продавати на свом васкршњем базару, а један део ће се продавати на Велики Петак у храму Светог Георгија, тако да ће прикупљени новац од продаје ђаци искористити за опремање својих учионица, и помоћ својим другарима којима та иста помоћ буде потребна.

 

 

Општинско такмичење из биологије 2021/2022.

by

Такмичење је одржано 10. априла у Првој основној школи. На такмичењу је учествовало дванаест ученика наше школе.

Ученици који су остварили пласман за окружно такмичење:

Пети разред:

Дуња Симић ученица 5-1 – 1. место (87 поена)

Огњен Тасић ученик  5-3 – 2. место (83 поена)

Никола Мијаиловић ученик  5-3 – 2. место (82 поена)

Видоје Вујић ученик 5-3  – 3. место (75 поена)

Нина Филиповић ученица 5-3 – 3. место (75 поена)

Шести разред:

Бојана Петровић ученица 6-2  – 2. место (74 поена)

Андрија Крунић ученица 6-2 – 2. место (74 поена)

Јаков Тешановић ученик 6-2 – 2. место (73 поена)

На такмичењу су учествовали и ученици који нису остварили пласман за окружно такмичење, али су показали запажене резултате – Данило Жугић ученик 6-1 (57 поена), Дамњан Стевановић ученик 7-2 (61 поен), Никола Ђурић ученик 7-2 (59 поена) и Катарина Јевтић ученица 7-4 (58 поена).

Ученици су присуствовали такмичењу у пратњи наставнице биологије Маје Младеновић.

Окружно такмичење из српског језика

by

Окружно такмичење из српског језика и језичке културе одржано је  9. априла 2022. у ОШ „Андра Савчић“ у Ваљеву. Нашу школу представљала су четири ученика, од тога три ученика петог разреда и један ученик седмог разреда.

Ученици наше школе постигли су следеће резултате:

Друго место:

Катарина Јевтић, ученица 7-4

Треће место:

Дуња Симић, ученица 5-1

Огњен Тасић,  ученик 5-3

Похвала:

Никола Мијаиловић, ученик 5-3

Окружно такмичење из страних језика

by

Данас је у нашој школи  у 10 часова одржано окружно такмичење из енглеског језика, а у 13 часова  из немачког, француског и руског језика. За такмичење се пријавило  35 ученика, и то за енглески језик 23 ученика, немачки језик 4 ученика, руски језик 5 ученика и француски језик један ученик.

Такмичење је протекло у најбољем реду уз поштовање прописаних епидемиолошких мера.

Резултати тестова:

ЕНГЛЕСКИ ЈЕЗИК

НЕМАЧКИ ЈЕЗИК

РУСКИ ЈЕЗИК

ФРАНЦУСКИ ЈЕЗИК

Окружно такмичење из историје

by

У недељу, 10. априла, са почетком у 10 часова, у нашој школи је одржано Окружно такмичење из историје. Такмичило се 9 ученик петог разреда, 4 ученика шестог разреда, један ученик седмог разреда и 9 ученика осмог разреда.

На Републичко  такмичење пласирао се један ученик осмог разреда.

Такмичење је протекло у најбољем реду.

Резултати такмичења: 

ПЕТИ РАЗРЕД

ШЕСТИ РАЗРЕД

СЕДМИ РАЗРЕД

ОСМИ РАЗРЕД

 

Светски дан рома

by

Светски дан Рома обележава се 8. априла сваке године у целом свету у част ПРВОГ КОНГРЕСА РОМА одржаног од 8.-12. априла 1971. године у Лондону.
На том су Конгресу су усвојене одлуке о:

  • ромској застави
  • службеној химни
  • ромском језику
  • усвојен је службени назив „РОМ“ (који значи ЧОВЕК)

Једну од најпознатијих ромских песама, Ђелем, ђелем певали су многи познати певачи међу којима је Тереза Кесовија, незаборавна Оливера Катарина и најпознатија верзија код нас у легендарном извођењу покојног Шабана Бајрамовића (послушајте кликом на наслов).

Речи песме на српском језику:

“Идем, идем на далеки пут

И упознајем срећне Роме

О Роми одакле сте,

Са шатором покрај срећних путева?

О Роми, О народе ромски

Имао сам некада велику породицу,

Али Црне легије су их убиле

Пођите са мном Роми из целога света

За Роме су путеви отворени

Сада је време, устаните Роми сви,

Дићи ћемо се високо ако се потрудимо

О Роми, О народе ромски”

Сматра се да су данашњи Роми некад давно живели на подручју данашње Индије, но због честих ратова, глади и сиромаштва почели су селити на запад (према Европи).

Забележена је прича о персијском владару (подручје данашњег Ирана) Бахраму Гуру којем је индијски владар послао 12 000 музичара и плесача из племена Лури (данашњи Роми) како би забављали његово становништво. Но, они су појели сву стоку и жито што је наљутило персијског владара који их је онда протерао.

Путовали су у скупинама у ЧЕРГАМА (слично данашњим камп-кућицама).

Роми имају богату културну баштину у којој се највише истиче музика и плес. Ромски плес се ширио из Индије према Европи, путем скупљајући локалне карактеристике те се тако прилагођавао локалној култури. Најпознатији такав плес се развио у Шпанији, познат као ФЛАМЕНКО.  

Важно је напоменути да ромски плес није исто што и трбушни плес! У ромском плесу се ради о изражавању осећаја, страсти и боли номадског живота који плесачи носе у себи. У ромском плесу важни су покрети који изражавају осјећаје и због тога он постаје начин комуникације.

Исхрана Рома у време путовања била је сиромашна. Због сталних путовања нису планирали јеловник нити стварали залихе хране. Јело се оно што се путем прикупило или зарадило. Ретко се кувало, а када се спремало, била су то прилично зачињена или врло пикантна јела, као и сва храна. Исхрана је била већином једнолична те се сводила углавном на месо (никада коњско због поштовања коња), брашно и кромпир што је и делимично узрок кратког животног века Рома.

Младе девојке често су носиле цвет, различите укоснице и траке у коси, које су биле украшене дукатима. Велика марама, већином црвене боје са мноштвом детаља и ресица носила се увек преко десног рамена девојке. Мању мараму носиле су стегнуту око појаса како би нагласиле уски струк. Сукња је била врло широка, дужине до чланака и углавном црвена. Чарапе су увек биле црвене, привезане памучном или свиленом траком како не би клизиле. Ципеле су требале бити кожне на високој пети с благим шпицом и као такве су одавале статус девојке. Удате жене су на глави носиле мараму која се везала испод распуштене косе.Општи изглед карактерише пуно шаренила у којем преовладава црвена боја. Разлог такве ношње је традиционално веровање Рома да се урок или несрећа одбија мноштвом ведрих шарених боја, а привлачи срећу.

Међународни дан дечије књижевности

by

Ученици наше школе обележили су Међународни дан дечије књижевности. Он се од 1967. године прославља 2. априла. На тај дан је 1805. године рођен дански књижевник и писац за децу, Ханс Кристијан Андерсен. Данас је познат као „краљ бајки“. Његова дела су преведена на осамдесет језика и представљају инспирацију и надахнуће за стварање многих представа и филмова. Не постоји дете које не зна за бар једну његову бајку. Најпознатија дела овог „краља бајки“ су: „Ружно паче“, „Принцеза на зрну грашка“, „Палчица“, „Снежна краљица“, „Царево ново одело“…

Међународни дан дечије књижевности се прославља са циљем да се промовише дечија књижевност и читање, као и да се скрене пажња јавности на потребе најмлађих читалаца. Посебна по томе што су написана једноставним и разумљивим језиком и што садрже авантуре, дела дечије књижевности покушавају да васпитају у вези са понашањем у одређеним ситуацијама. Кратка су, садрже слике и деца имају главну улогу. С обзиром на то да увек имају срећан крај, можемо рећи да су дела дечије књижевности непроцењиво благо.

Ученици наше школе су заједно за библиотекарком и наставницом српског језика прочитали неке од најлепших Андерсенових бајки и на крају изнели сопствена мишљења и утиске.

1 2 25 26 27 28 29 30 31 32 33 82 83