Светски дан Рома обележава се 8. априла сваке године у целом свету у част ПРВОГ КОНГРЕСА РОМА одржаног од 8.-12. априла 1971. године у Лондону.
На том су Конгресу су усвојене одлуке о:
- ромској застави
- службеној химни
- ромском језику
- усвојен је службени назив „РОМ“ (који значи ЧОВЕК)
Једну од најпознатијих ромских песама, Ђелем, ђелем певали су многи познати певачи међу којима је Тереза Кесовија, незаборавна Оливера Катарина и најпознатија верзија код нас у легендарном извођењу покојног Шабана Бајрамовића (послушајте кликом на наслов).
Речи песме на српском језику:
“Идем, идем на далеки пут
И упознајем срећне Роме
О Роми одакле сте,
Са шатором покрај срећних путева?
О Роми, О народе ромски
Имао сам некада велику породицу,
Али Црне легије су их убиле
Пођите са мном Роми из целога света
За Роме су путеви отворени
Сада је време, устаните Роми сви,
Дићи ћемо се високо ако се потрудимо
О Роми, О народе ромски”
Сматра се да су данашњи Роми некад давно живели на подручју данашње Индије, но због честих ратова, глади и сиромаштва почели су селити на запад (према Европи).
Забележена је прича о персијском владару (подручје данашњег Ирана) Бахраму Гуру којем је индијски владар послао 12 000 музичара и плесача из племена Лури (данашњи Роми) како би забављали његово становништво. Но, они су појели сву стоку и жито што је наљутило персијског владара који их је онда протерао.
Путовали су у скупинама у ЧЕРГАМА (слично данашњим камп-кућицама).
Роми имају богату културну баштину у којој се највише истиче музика и плес. Ромски плес се ширио из Индије према Европи, путем скупљајући локалне карактеристике те се тако прилагођавао локалној култури. Најпознатији такав плес се развио у Шпанији, познат као ФЛАМЕНКО.
Важно је напоменути да ромски плес није исто што и трбушни плес! У ромском плесу се ради о изражавању осећаја, страсти и боли номадског живота који плесачи носе у себи. У ромском плесу важни су покрети који изражавају осјећаје и због тога он постаје начин комуникације.
Исхрана Рома у време путовања била је сиромашна. Због сталних путовања нису планирали јеловник нити стварали залихе хране. Јело се оно што се путем прикупило или зарадило. Ретко се кувало, а када се спремало, била су то прилично зачињена или врло пикантна јела, као и сва храна. Исхрана је била већином једнолична те се сводила углавном на месо (никада коњско због поштовања коња), брашно и кромпир што је и делимично узрок кратког животног века Рома.
Младе девојке често су носиле цвет, различите укоснице и траке у коси, које су биле украшене дукатима. Велика марама, већином црвене боје са мноштвом детаља и ресица носила се увек преко десног рамена девојке. Мању мараму носиле су стегнуту око појаса како би нагласиле уски струк. Сукња је била врло широка, дужине до чланака и углавном црвена. Чарапе су увек биле црвене, привезане памучном или свиленом траком како не би клизиле. Ципеле су требале бити кожне на високој пети с благим шпицом и као такве су одавале статус девојке. Удате жене су на глави носиле мараму која се везала испод распуштене косе.Општи изглед карактерише пуно шаренила у којем преовладава црвена боја. Разлог такве ношње је традиционално веровање Рома да се урок или несрећа одбија мноштвом ведрих шарених боја, а привлачи срећу.