Categotry Archives: Актуелно

Окружно такмичење из српског језика

by

Окружно такмичење из српског језика и језичке културе одржано је  9. априла 2022. у ОШ „Андра Савчић“ у Ваљеву. Нашу школу представљала су четири ученика, од тога три ученика петог разреда и један ученик седмог разреда.

Ученици наше школе постигли су следеће резултате:

Друго место:

Катарина Јевтић, ученица 7-4

Треће место:

Дуња Симић, ученица 5-1

Огњен Тасић,  ученик 5-3

Похвала:

Никола Мијаиловић, ученик 5-3

Окружно такмичење из страних језика

by

Данас је у нашој школи  у 10 часова одржано окружно такмичење из енглеског језика, а у 13 часова  из немачког, француског и руског језика. За такмичење се пријавило  35 ученика, и то за енглески језик 23 ученика, немачки језик 4 ученика, руски језик 5 ученика и француски језик један ученик.

Такмичење је протекло у најбољем реду уз поштовање прописаних епидемиолошких мера.

Резултати тестова:

ЕНГЛЕСКИ ЈЕЗИК

НЕМАЧКИ ЈЕЗИК

РУСКИ ЈЕЗИК

ФРАНЦУСКИ ЈЕЗИК

Окружно такмичење из историје

by

У недељу, 10. априла, са почетком у 10 часова, у нашој школи је одржано Окружно такмичење из историје. Такмичило се 9 ученик петог разреда, 4 ученика шестог разреда, један ученик седмог разреда и 9 ученика осмог разреда.

На Републичко  такмичење пласирао се један ученик осмог разреда.

Такмичење је протекло у најбољем реду.

Резултати такмичења: 

ПЕТИ РАЗРЕД

ШЕСТИ РАЗРЕД

СЕДМИ РАЗРЕД

ОСМИ РАЗРЕД

 

Светски дан рома

by

Светски дан Рома обележава се 8. априла сваке године у целом свету у част ПРВОГ КОНГРЕСА РОМА одржаног од 8.-12. априла 1971. године у Лондону.
На том су Конгресу су усвојене одлуке о:

  • ромској застави
  • службеној химни
  • ромском језику
  • усвојен је службени назив „РОМ“ (који значи ЧОВЕК)

Једну од најпознатијих ромских песама, Ђелем, ђелем певали су многи познати певачи међу којима је Тереза Кесовија, незаборавна Оливера Катарина и најпознатија верзија код нас у легендарном извођењу покојног Шабана Бајрамовића (послушајте кликом на наслов).

Речи песме на српском језику:

“Идем, идем на далеки пут

И упознајем срећне Роме

О Роми одакле сте,

Са шатором покрај срећних путева?

О Роми, О народе ромски

Имао сам некада велику породицу,

Али Црне легије су их убиле

Пођите са мном Роми из целога света

За Роме су путеви отворени

Сада је време, устаните Роми сви,

Дићи ћемо се високо ако се потрудимо

О Роми, О народе ромски”

Сматра се да су данашњи Роми некад давно живели на подручју данашње Индије, но због честих ратова, глади и сиромаштва почели су селити на запад (према Европи).

Забележена је прича о персијском владару (подручје данашњег Ирана) Бахраму Гуру којем је индијски владар послао 12 000 музичара и плесача из племена Лури (данашњи Роми) како би забављали његово становништво. Но, они су појели сву стоку и жито што је наљутило персијског владара који их је онда протерао.

Путовали су у скупинама у ЧЕРГАМА (слично данашњим камп-кућицама).

Роми имају богату културну баштину у којој се највише истиче музика и плес. Ромски плес се ширио из Индије према Европи, путем скупљајући локалне карактеристике те се тако прилагођавао локалној култури. Најпознатији такав плес се развио у Шпанији, познат као ФЛАМЕНКО.  

Важно је напоменути да ромски плес није исто што и трбушни плес! У ромском плесу се ради о изражавању осећаја, страсти и боли номадског живота који плесачи носе у себи. У ромском плесу важни су покрети који изражавају осјећаје и због тога он постаје начин комуникације.

Исхрана Рома у време путовања била је сиромашна. Због сталних путовања нису планирали јеловник нити стварали залихе хране. Јело се оно што се путем прикупило или зарадило. Ретко се кувало, а када се спремало, била су то прилично зачињена или врло пикантна јела, као и сва храна. Исхрана је била већином једнолична те се сводила углавном на месо (никада коњско због поштовања коња), брашно и кромпир што је и делимично узрок кратког животног века Рома.

Младе девојке често су носиле цвет, различите укоснице и траке у коси, које су биле украшене дукатима. Велика марама, већином црвене боје са мноштвом детаља и ресица носила се увек преко десног рамена девојке. Мању мараму носиле су стегнуту око појаса како би нагласиле уски струк. Сукња је била врло широка, дужине до чланака и углавном црвена. Чарапе су увек биле црвене, привезане памучном или свиленом траком како не би клизиле. Ципеле су требале бити кожне на високој пети с благим шпицом и као такве су одавале статус девојке. Удате жене су на глави носиле мараму која се везала испод распуштене косе.Општи изглед карактерише пуно шаренила у којем преовладава црвена боја. Разлог такве ношње је традиционално веровање Рома да се урок или несрећа одбија мноштвом ведрих шарених боја, а привлачи срећу.

Међународни дан дечије књижевности

by

Ученици наше школе обележили су Међународни дан дечије књижевности. Он се од 1967. године прославља 2. априла. На тај дан је 1805. године рођен дански књижевник и писац за децу, Ханс Кристијан Андерсен. Данас је познат као „краљ бајки“. Његова дела су преведена на осамдесет језика и представљају инспирацију и надахнуће за стварање многих представа и филмова. Не постоји дете које не зна за бар једну његову бајку. Најпознатија дела овог „краља бајки“ су: „Ружно паче“, „Принцеза на зрну грашка“, „Палчица“, „Снежна краљица“, „Царево ново одело“…

Међународни дан дечије књижевности се прославља са циљем да се промовише дечија књижевност и читање, као и да се скрене пажња јавности на потребе најмлађих читалаца. Посебна по томе што су написана једноставним и разумљивим језиком и што садрже авантуре, дела дечије књижевности покушавају да васпитају у вези са понашањем у одређеним ситуацијама. Кратка су, садрже слике и деца имају главну улогу. С обзиром на то да увек имају срећан крај, можемо рећи да су дела дечије књижевности непроцењиво благо.

Ученици наше школе су заједно за библиотекарком и наставницом српског језика прочитали неке од најлепших Андерсенових бајки и на крају изнели сопствена мишљења и утиске.

Улога ученика у заштити животне средине

by

Као учесник пилот пројекта „Улога ученика у заштити животне средине“, који се реализује у сарадњи Министарства заштите животне средине и Министарства просвете, науке и технолошког развоја, наша школа је била део манифестације која је обухватила  представљање школских пројеката и квиз знања.

Манифестација је одржана 18. марта 2022. године у ОШ „Жарко Зрењанин“ у Новом Саду.

Школа је именовала школски тим од пет ученика (Данило Жугић 6-1, Андрија Крунић 6-2, Дуња Симић 5-1, Огњен Тасић 5-3 и Никола Мијаиловић 5-3) који су се такмичили у квизу, а предвођени наставником Мајом Младеновић – координатором еколошке секције.

 

Светски дан вода

by

Светски дан вода 22. март обележили су и ученици старијих  разреда. Посебно је стављен акценат на подизање свести ученика о значају воде на планети Земљи. Овај дан је усвојен резолуцијом УН-а у децембру 1992. године, а почео да се обележава већ од 1993. Године. Временом значај овог дана је почео да расте.Светски дан вода обележава се широм света како би се подсетили на важност заштите воде и на недостатак воде за пиће у многим крајевима света. Вода има непроцењив значај у еволуцији живог света. Вода практично представља услов опстанка живота на Земљи. Први облик живота настао је у води. Вода у светском океану представља природни регулатор температуре на Земљи. Вода омогућава узгајање пољопривредних култура што је неопходан услов за производњу хране. Користи се и у осталим привредним активностима – водоснабдевању, индустрији, саобраћају и другим делатностима. Глобална потрошња воде се повећава сваке године. Вода обухвата 2/3 Земљине површине и са запремином од 1,6 милијарди kmпредставља најраспрострањенију животну средину.

У оквиру  радионице ученици седмог разреда су одгледали  презентацију, чији је циљ да се укаже на факторе који утичу на прекомерну потрошњу воде, на значај воде за живот и на губитак пијаће воде у свету. Након тога су направили пано.

Дан воде и дан шума

by

Ученици Првог и Другог разреда који похађају продужени боравак припремили су пано у знаку Светског дана воде који се обележава 20. марта као и Међународног дана шума који се обележава 21. марта. Шуме су фабрике кисеоника на нашој планети, а без воде не би било ни живог света. Наш циљ је подизање свести код ученика о значају шума и вода, да би се ти ресурси користили рационално.

29

Општинско такмичење из географије

by

Дана, 19.03.2022. године, у Основној школи „Владика Николај Велимировић“, одржано је Општинско такмичење из географије где је ученик Лазар Стефановић, ученик 7-4, освојио 56 поена али није се пласирао за даљи ниво такмичења. Све похвале за учешће.

Општинско такмичење из историје

by

У недељу, 20. марта, са почетком у 10 часова, у нашој школи је одржано Општинско такмичење из историје. Такмичило се 21 ученик петог разреда, 10 ученика шестог разреда, 10 ученика седмог разреда и 18 ученика осмог разреда.

На Окружно такмичење пласирало се три ученика петог разреда, један ученик шестог разреда и три ученика осмог разреда.

Наша ученица Дуња Симић 5-1 освојила је друго место и пласирала се на Окружно такмичење. Из наше школе на такмичењу су учествовали и Милица Добрисављевић 5-1, Виктор Плавшић 5-1, Сергеј Ичагић 6-2, Нађа Дугоњић 6-3 и Андрија Крунић 6-2.

Такмичење је протекло у најбољем реду.

Резултати такмичења:

ПЕТИ РАЗРЕД

ШЕСТИ РАЗРЕД

СЕДМИ РАЗРЕД

ОСМИ РАЗРЕД

1 2 17 18 19 20 21 22 23 24 25 70 71